Crven je ban

Pit… i to je Amerika

Posted by tvorac-grada на 29 јула, 2008

A negde u Ilinoji
nadgrobna ploča stoji
i prazan kovčeg čeka
da Pit stigne iz daleka…

I pričekaće. Jer mi je trenutno Medak-republika privlačnija.
Posle 26 godina čamovanja po Medaku (već sam počeo da mirišem na čamovinu), eto mene u gradu svom. Što je izazvalo besprizornu p(r)ozornost komšiluka. Zivkali telefonom da pitaju da li sam upisao akcije (a i to su videli da jesam), i još neka v(l)ažna pitanja.
Sky Seeker na ulicama grada (i to baš u ovom trenutku), a nigde u blizini kola hitne pomoći?
Falili su još samo Dragačevski trubači, ali ko da mi veruje…
To hell – što bi se reklo na američkom.
Elem, da ne dužim, Portos, Ekser, Hogar i Sky Seeker (kasnije se pridružila Zihernadla, da nas ulepša) kao pčelice krenuli od cveta do cveta…
A šta je dalje bilo, pa…
kliknite na sliku.

Posted in Crven je ban | 88 Comments »

Antisluhisti, spržiću vas!

Posted by tvorac-grada на 27 јула, 2008

Duhovni sam vodič za stihoklepce
za one što misle da nešto znaju
otvarač vidika za duhovne slepce
onaj koji vas vodi ka sigurnom kraju…

Zgromiću vas, nema vam spasa
ako mi ne budete bezrezervno verni
neću vam dati da pustite ni glasa
dok se pečete u mojoj duhovnoj rerni…

Anarhisti!
Kucnuo je čas!
Antisluhisti!
Spržiću vas!

Posted in Crven je ban | 38 Comments »

Rodilo se…

Posted by tvorac-grada на 24 јула, 2008

Toliko sam mnogo laprdao po forumima i blogovima, da su neki odlučili da me objave. Po onoj našoj: „Pogledajte samo šta ovaj trabunja“.
I tako, dođe i taj dan.
Izađoše moje priče u vidu pisane knjige.
A ja se baš nisam pretrgao u pričama.
Oni koji me znaju, znaju da kratku formu ne volim. Slab sam u pričama.
Za nas koji pišemo ono „Seci me gde sam najtanji ako nije tako…“ značilo bi „Seci moje priče ako lažem“.
E trt!
Autorizovano.
Objavljeno!
Sad mi ne možete ništa – sem da me čitate.
A i to nije obavezno.
Rodilo se – valja ga ljuljati…

Posted in Crven je ban | 29 Comments »

Kapetan na belu lađu

Posted by tvorac-grada на 23 јула, 2008

Jesam li vam pričao svoj san?
Sanjao sam da sam kapetan na belu lađu.
E, i vi će dobijete povišicu kad ja budem kapetan na belu lađu.
A sinoć, sanjaaaaam, pa sanjaaaam, pa baš onako čujem kako mi viče:

MORNARČINO MOJA!

Nabodi me jako
Na te tvoje osti
Nek’ potekne krvca
Nek’ pucaju kosti.

Nek’ se slika sveta
U očima mrvi
Zaplivaj po moru
Moje tople krvi.

Nek’ najviše trpe
Karlica i grudi
Teraj me na vrisak
Samo žestok budi.

Kroz morske dubine
Sigurno me vodi
Zagrli me snažno
I još jače bodi.

Ne govori da sam
Pametna i lepa
Nek’ me moćna žila
Po dužini cepa.

Ja ne želim da me
Miluješ i tepaš
Već da me do jutra
Razaraš i cepaš.

Utroba mi gori
Od jakog harpuna
Osećam da jesam
Tvog semena puna.

Ako staneš sada
K’o muškarac padaš
Samnom kao ženom
Moraš da ovladaš.

Ne pada mi teško
Ova duga zima
Krv i seme teku
Ja plivam u njima.

Neka večno curi
Ovo more znoja
Rastrgni me noćas
Mornarčino moja!

Aj vi dosanjajte svoju povišicu, a ja odo’ da se istuširam!

Posted in Crven je ban | 11 Comments »

Crven ban (20. vek)

Posted by tvorac-grada на 23 јула, 2008

BUĐENJE
Razmišljam glasno
ili ludim?
Da li je kasno
da se budim?
Neko svira
E, baš me zabole
Stiska me nešto
steže me dole
dok ona vešto
sise tušira
nešto me grebe…
Jebe se njoj
što se meni jebe.

SAMO ZA NJU
Sisama se razmahala
prostire veš
da se suši
Da li bi se jahala?
Ne stiže da kažem
ona tiho, bez kucanja
ulazi tiho,
željna tucanja
i počinje da mi puši…
Samo kad je njoj lepo!

KROZ PROZOR
Pratim kroz prozor
kako se njiše
dečaci je saleću
grad za njom uzdiše
ptice je obleću
s kim od njih
da se trkam
Gledam kroz prozor…
I drkam!

SANJAM…
Sanjam kako trči
lepa, naga
kosa joj leprša
nekad mi beše draga
sanjam kako skače
na drvo se penje
stisnem je jače
ona sladunjavo stenje
sanjam usne
kako se smeše
Sanjam je…
Sad je drugi kreše.

BRADAVICA
Na jednoj bradavici
u zanosu bez dna
maštah o velikim stvarima
sad na toj ivici
ne znam koliko me ima
i jesam li to ja
sve se topi
i želje i lica
kad oči sklopim
ostane mi samo
bradavica…

MORAO SAM…
Birala je druge teme
gledala na drugu stranu
dok je muško seme
teklo iz mojih muda
reči nikako da stanu
nikako da skrati…
Izgledao sam poput gnjurca
koji se davi
ja joj, osim kurca
drugo nisam imao dati…
Priđoh pričljivoj glavi
obgrlih je oko pasa
morao sam…
Nije joj bilo spasa!

DOĆI ĆE OPET
Koleginica, tako, često
raspevano, čilo
donese šolje prazne
spusti ih pored vazne
ne može da neđe mesto
pa sedne meni u krilo
gaćice smakne
na kurac se natakne
samo se ljupko smeška
oči joj pune sjaja
onda naglo skoči:
Oprostite, kolega, greška
ja došla po šolju čaja
sa mene brzo skoči
ka izlazu kreće
doći će opet…
Samo nek’ je sreće!

PONOS
Polako se kočim
odumiru organi
umor me steže…
Ne mogu da skočim
štedim na hrani
a ipak…
Ponos mi se diže.
Stanem pred ogledalo
važno, kao na bini
šapućem u sebi:
Ej, matora budalo
još me samo kurac
čovekom čini…

NEBO
Vrištala je od bola
proklinjala svece
stala bi gola
i tražila smisao i kraj
sanjala je mnogo dece
i gušila sopstveni sjaj
ove sisetine
šta joj znače?
Koga njima da zgreje?
Kad je žena u kurcu
nebo plače
kad je kurac u ženi
nebo se smeje!

JEDAN NA RAŽNJU
Sisama grebe
gore nego noktima
i peva neku baladu.
Obraća li pažnju
ko je jebe
ili camo cima
sve što se na nju digne?
Sad neka svira kurcu
i nek’ naruči jedan na ražnju!

SEĆAŠ SE…
Sećaš se,
sreli smo se na plaži
piškila si po pesku
a ja bio na straži…
Poznadosmo se po bljesku
odaše nas zenice
sve se brzo odigralo
beštijo, uspaljenice
zastani malo!
Mokraća se još slivala
vrela, slana,
a ti si me dozivala
da ti pijem iz dlana.
Pojebasmo se
tu pred svima
samo su nas posmatrali klinci
valjda smo samo njima
izgledali kao
nasukani marinci…

KARANJE
Gleda kroz dim cigare
uvrće stidne dlačice
lica poput kamena
skida gaćice
baca ih preko ramena
Hej! Ženska glavo
pa ti bi se pojebala!
U tebi je neki đavo
pička ti vlažna
nagon kučke
Nisi tako snažna
kao što se pretvaraš
uzimaš me oberučke
i karaš…
karaš…
karaš…

DAMA
Koji ti je kurac, damo!
Pola grada te jebe
ni jedno zrnce mene
nije ušlo u tebe.
Sikćeš kroz zube
teraš me da puzim
ruke ti tvrde, grube…
Neću da klečim –
šapućem u sebi
a onda zaječim:
Hoću, moram!
Moram da te guzim
„Guzi sviju mamu“ –
odlaziš besna
Jebem ti takvu damu
kad nije svesna.

BEZ STIDA
Kresnimo se, madam,
zajebite muža
pizda je daleko od srca.
Zaista se nadam
da se i vama
kao i meni – prca.
Do jaja, gospo,
pa svako putem svojim,
nije važno koji sam po redu
ni ja svoje ne brojim.
Ostajemo dobri
niko nas neće
pitati za cenu.
Muž Vas vara,
i stalno podmeće,
beži Vam iz vida.
Ja bih Vas, kao ženu
kresnuo bez stida.

DOĐI JOŠ NOĆAS
U hotelskoj sobi
neki me traže,
jebeš mi sve
ako znam ko su.
Sad bi mi prijale
kafice dve
i tvoje sise u sosu.
Nude mi neku
ideju zajedničku.
Boli me kurac
za njihovu slavu.
Ja samo mislim
na tvoju pičku.
Dođi još noćas…
Jebem te blesavu!

Posted in Crven je ban | 19 Comments »

Blogerski skup

Posted by tvorac-grada на 20 јула, 2008

Prijavljujem svoj prvi blogerski skup.

 Klikom na sliku pokazaće se ceo album.

Zar nismo slatki?

Posted in Crven je ban | 19 Comments »

Pusti pužu rogove!

Posted by tvorac-grada на 17 јула, 2008

Puž je specijalitet najluksuznijih restorana. Kažu da je najbitnije kako vam ga serviraju. Nekad mi dođe da ga se nagutam, pa šta bude. Umesto hemije i sintetike koju svakog dana proždirem, da pojedem i nešto iz prirode.

Prijatno!

Posted in Crven je ban | 19 Comments »

Baš sam gad!

Posted by tvorac-grada на 8 јула, 2008

Primiš tako goste koji i nisu gosti već uža rodbina, a opet i jesu gosti… sve na gomilu šest komada u 50kvm; dete od 7 meseci jede, drugo dete od 3,5 godine skače i razara; ciča, galama… sve u svemu, jedna fina porodična idila.
Da zanemarimo neumivanje i neobrijanost, dobro gosti su…
Da preskočimo doručak i izbegavamo ručka, dobro gosti su…
Da pređemo i preko ranog ustajanja, dobro gosti su…
Da zaboravimo na kasno leganje i sve prateće nevolje, dobro gosti su…
Ma sve to još i nekako, ali dođe ti ono što školovani zovu „velika nužda“.
Stisneš se ko „govno na kiši“, i tek u moru galame čuješ: „Boli te stomak? Da nisi nešto pojeo (doručak preskočio)?“
A ti sve ’oćeš da si fin, pa se smeškaš, pa klimaš glavom…
Ma, nije mu ništa – dođu jednoglasno do zaključka.
I kako sad da budem fin:
Ma jebite se, sere mi se, bre!!!
Ne vredi.
Niko me ne čuje!
Baš sam gad, gde će mi duša!

Posted in Crven je ban | Означено: | 17 Comments »

I teroristi nas obilaze…

Posted by tvorac-grada на 3 јула, 2008

Svaki čovek je potencijalni ubica; koga god ubiješ nekome si spasio život.

Znači zato niko neće da upadne u našu skupštinu i da napravi masakr.

I teroristi nas mrze…

Posted in Crven je ban | 4 Comments »

To, care!

Posted by tvorac-grada на 23 јуна, 2008

Rekoše mi da sam nebeski bolesnik…
Al’ kako ne nađoše zdravijeg, samo viknuše:
TO, CARE!

Rekoše mi da sam nebeski lud…
Al’ kako ne nađoše pametnijeg, samo viknuše:
TO, CARE!

Rekoše mi da sam nebeska svinja…
Al’ kako ne nađoše čistijeg, samo viknuše:
TO, CARE!

Dadoše mi vlast u ruke.
Al’ nigde pišljivog dinara za mene:
TO, NARODE MOJ!

P. S.
Sad ćutim i prebiram u sebi:
E, budalo jedna.

Posted in Crven je ban | Leave a Comment »